Ovo su potencijalna žarišta u slučaju da Putin reši da napadne Evropu: Erdogan će prebledeti ako ovo vidi! (MAPE)

Evropski lideri upozoravaju da agresija koju je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo protiv Ukrajine možda neće da se zaustavi samo na toj zemlji.

To navodi Njuzvik koji je objavio mape potencijalnih žarišta u slučaju da Moskva ratoborne planove nastavi da sprovodi dalje po Starom kontinentu.

Podseća se da je Boris Pistorijus, ministar odbrane Nemačke, u jednom intervjuu koji je dao letos kazao da bi Putin "možda čak napao i zemlju članicu NATO" i uputio upozorenje Bundestagu.

- Moramo da budemo spremni za rat do 2029. - poručio je tada Pistorijus nemačkom parlamentu.

Bruno Kal, šef spoljne obaveštajne službe te zemlje, pridružio se toj izjavi Pistorijusa rekavši se Moskva "sprema za rat sa Zapadom".

Rusija je rat s Ukrajinom već stavljala u kontekst posredničkog rata Moskve i NATO, ali po Članu 5 Povelje Severnoatlantskog saveza kolektivni oružani odgovor Alijanse može da bude izazvan samo napadom neke zemlje na jednu od članica, iako nije jasno da li se tu računaju i hibridni napadi.

- Postoji malo sumnje oko toga da će Putin nastaviti da agresivno sledi svoje interese u Evropi, a posebno u istočnoj Evropi. Ako postoji faktor koji je motivisao Putina u poslednji 25 godina, to je bilo proširenje NATO. On će se truditi da iskoristi svaku pukotinu kako bi širio ruski uticaj u regionu - kazao je za Njuzvik Vilijam Mak, profesor političkih nauka američkog Nort sentral koledža.

Podseća se da je Karl-Oskar Bolin, švedski ministar civilne odbrane, izjavio je da bi "rat mogao da dođe u Švedsku", a glavnokomandujući vojske Mikael Biden, upozorio je Šveđane da se "mentalno spreme" za sukob.

Pogledajte Njuzvikove mape potencijalnih linija fronta u Evropi:

Na Njuzvikovoj mapi vidi se da bi potencijalni front mogao da bude na severoističnom krilu NATO, koje obuhvata oko 1.336 kilometara dugu granicu koju Švedskoj susedna Finska deli sa Rusijom.

Finska je od prošle godine članica NATO i već je optuživala Moskvu za izazivanje migrantske krize na toj granici.

General-pukovnik Jirgen-Joakim fon Zandrart, bivši šef Multinacionalnih severoistočnih snaga NATO, ranije je izjavio za Njuzvik da Moskva raspolaže sa "više opcija" za testiranje kohezije unutar Alijanse, uključujući "ograničena otimanja zemlje".

- Kada pričamo o potencijalnim žarištima, baltičke države predstavljaju važan slučaj za testiranje snage NATO odvraćanja. Estonija, Letonija i Litvanija imaju velike ruske populacije, što je obično važan motivacioni faktor Putinovog intervencionizma - naveo je Mak.

U februaru ove godine estonska spoljna obaveštajna služba objavila je da bi NATO "mogao da se sučeli sa masovnom vojskom u sovjetskom stilu u narednih deset godina", ukoliko Moskva uspe da reformiše armiju.

Susedna Litvanija je postavila betonske antitenkovske piramide, poznate kao "zmajevi zubi" blizu ruske eksklave Kalinjingrad, što je strateški značajno za bilo kakav mogući sukob između Moskve i Alijanse.

Na Njuzvikovoj mapi vidi se i koridor Suvalki, koji bi mogao da bude prva tačka kontakta ukoliko Rusija na bilo koji način krene na NATO, zato što on razdvaja Kalinjijngrad od Belorusije.

U eksklavi na Baltičkom moru raspoređeno je na hiljade ruskih vojnika, kao i napredni borbeni avioni i nuklearno oružje, a to je i jedina putna ili železnička veza Poljske i centralne Evrope sa baltičkim državama.

Na mapi se vidi i koridor kroz južnu Ukrajinu do Pridenjestrovlja čije je uspostavljanje u aprilu 2002, ubrzo nakon početka rata u Ukrajini, pominjao Rustam Minekajev, jedan od ruskih vojnih komandanata.

Ukazuje se i na potencijalne komplikacije Po Tursku, članicu NATO, koja se graniči sa Gruzijom, bivšom sovjetskom republikom na južnom Kavkazu, koja je 2008. vodila kratki rat sa Rusijom.

Bonus video:

(Espreso/ Kurir/ Newsweek/ Prenela: T.M.)